Одлучио сам се да напишем неколико редова везаних за одбрану у два различита, а слична кривична предмета.
Наиме, предмети нису правно компликовани, али су се закомпликовали због патолошког притиска дела јавности који "јури вештице" покушавајући да искали своју немоћ и бес на окривљенима.
Поред свега овога, до кулминације је дошло на главном претресу који је одложен због захтева за изузеће поступајуће заменика Основног јавног тужиоца, као и заменика у другом кривичном предмету.
Ништа чудно, ништа ново, али оно што је чудно је да се главни претрес одлаже због захтева за изузеће од стране особе која није странка у поступку.
Чланом 39. Законика о кривичном поступку је наведено да изузеће могу тражити странке и бранилац, а у овом кривичном поступку подносилац захтева нема ни једно својство које би му дало право да поднесе овај захтев.
Зашто Основни јавни тужилац обавештава Суд да је поднет захтев за изузеће, када овај захтев нема никакву правну снагу. Зашто Основни јавни тужилац тражи изјашњење од свог заменика, ако захтев није постављен од овлашћеног лица???
Не желим да расправљам о основаности оптужног акта по коме Суд поступа, да ли је исти сачињен због притиска јавности или је заиста основан, али данашњи потез тужилаштва указује да се исто налази између две ватре и да не зна како да се постави, и ако би требало да буде независно и самостално сходно одредби чл. 2. Закона о јавном тужилаштву.
Шта ће у свом изјашњењу да напишу поступајући заменици Основног јавног тужиоца и како ће надлежни тужилац да донесе одлуку у односу на захтев који нема никакво дејство према њему.
Ако усвоји захтев, како ће образложити по ком основу је поступао и који су разлози за изузеће заменика Основног јавног тужиоца.
Овакав однос према предмету који заступају пред Судом ми указује да је тужилаштво још далеко од самосталности које им гарантује Закон и да предузимају радње како би себе покрили без обзира што је то противзаконито и непотребно.
Наиме, предмети нису правно компликовани, али су се закомпликовали због патолошког притиска дела јавности који "јури вештице" покушавајући да искали своју немоћ и бес на окривљенима.
Поред свега овога, до кулминације је дошло на главном претресу који је одложен због захтева за изузеће поступајуће заменика Основног јавног тужиоца, као и заменика у другом кривичном предмету.
Ништа чудно, ништа ново, али оно што је чудно је да се главни претрес одлаже због захтева за изузеће од стране особе која није странка у поступку.
Чланом 39. Законика о кривичном поступку је наведено да изузеће могу тражити странке и бранилац, а у овом кривичном поступку подносилац захтева нема ни једно својство које би му дало право да поднесе овај захтев.
Зашто Основни јавни тужилац обавештава Суд да је поднет захтев за изузеће, када овај захтев нема никакву правну снагу. Зашто Основни јавни тужилац тражи изјашњење од свог заменика, ако захтев није постављен од овлашћеног лица???
Не желим да расправљам о основаности оптужног акта по коме Суд поступа, да ли је исти сачињен због притиска јавности или је заиста основан, али данашњи потез тужилаштва указује да се исто налази између две ватре и да не зна како да се постави, и ако би требало да буде независно и самостално сходно одредби чл. 2. Закона о јавном тужилаштву.
Шта ће у свом изјашњењу да напишу поступајући заменици Основног јавног тужиоца и како ће надлежни тужилац да донесе одлуку у односу на захтев који нема никакво дејство према њему.
Ако усвоји захтев, како ће образложити по ком основу је поступао и који су разлози за изузеће заменика Основног јавног тужиоца.
Овакав однос према предмету који заступају пред Судом ми указује да је тужилаштво још далеко од самосталности које им гарантује Закон и да предузимају радње како би себе покрили без обзира што је то противзаконито и непотребно.