Оштар поглед дактилографкиње и наредба "уплатите таксу па ће те добити записник" је постао имиџ дотичних дама, част изузецима. Прибављање копије записника представља посебан оперативни захват који оптерећује, верујем, већину колега.
И ако закон дозвољава како копирање, тако и фотографисање, свака молба да се уведе "новотарија" у прибављање записника је задирање у троми и стари систем који не жели да се мења тако "брзо".
Ако себи дозволимо тај луксуз да затражимо умножавање, илити "копирање ЦЕДЕА или ДИВИДИЈА", тек је то проблем коме се мора приступити са много већом количином живаца и осмеха како би смо дошли до нечега што нам по закону следује. Да не помињем да се мора понети свој ЦД или ДВД, обзиром да Суд не поседује овај материјал.
Претпостављам да је то реликт прошлости и велике жеље нижих службеника да осете моћ судија које сваки дан посматрају и потребу да неко зависи од њиховог рада или нерада.
Тренутно је процедура компликована, ако не добијеш записник одмах после рочишта, толико да изгубиш најмање два дана док дођеш до копије за коју си заинтереосван.
Прво поднесеш захтев за увид данас, па исти захтев одобрава судија сутра, и ако постоји пуномоћ у предмету, па потом идеш у писарницу где зависиш од добре воље писара да тада када одеш и изабереш списе, исте одмах и ископираш.
Ако се ради о Судовима ван седишта адвокатске канцеларије, стрес је већи, обзиром да мораш да путујеш два пута да би копирао предмете, ако не наиђеш на неког ко је расположен да прибави сагласност судије истог дана и дозволи копирање.
Све чешће носим чист копир папир, који дајем судијама, како би ми одмах отпринтали записник, а да бих предупредио изговор да немају папира и да не могу да нам копирају.
У неким писарницама једноставно кажу "фотографиши", што није лоше, иде брзо, не троши се тонер и папир, али су то ретке ситуације.
У неким тужилаштвима су предвиђена фотокопирања у одређено време, треба пронаћи заменика тужиоца, прибавити сагласност, па копирати, а знамо колико су тужиоци затрпани послом и врло су "сретни" када им се појавимо са нашим потребама и проблемима.
О овом свакодневном техничком проблему нико не размишља, нити покушава да обезбеди процедуру једнаку за све у свим судовима, а ова техничка ствар омета пре свега судије и тужиоце у њиховом раду, успорава адвокате и ствара непотребну тензију.
И ако закон дозвољава како копирање, тако и фотографисање, свака молба да се уведе "новотарија" у прибављање записника је задирање у троми и стари систем који не жели да се мења тако "брзо".
Ако себи дозволимо тај луксуз да затражимо умножавање, илити "копирање ЦЕДЕА или ДИВИДИЈА", тек је то проблем коме се мора приступити са много већом количином живаца и осмеха како би смо дошли до нечега што нам по закону следује. Да не помињем да се мора понети свој ЦД или ДВД, обзиром да Суд не поседује овај материјал.
Претпостављам да је то реликт прошлости и велике жеље нижих службеника да осете моћ судија које сваки дан посматрају и потребу да неко зависи од њиховог рада или нерада.
Тренутно је процедура компликована, ако не добијеш записник одмах после рочишта, толико да изгубиш најмање два дана док дођеш до копије за коју си заинтереосван.
Прво поднесеш захтев за увид данас, па исти захтев одобрава судија сутра, и ако постоји пуномоћ у предмету, па потом идеш у писарницу где зависиш од добре воље писара да тада када одеш и изабереш списе, исте одмах и ископираш.
Ако се ради о Судовима ван седишта адвокатске канцеларије, стрес је већи, обзиром да мораш да путујеш два пута да би копирао предмете, ако не наиђеш на неког ко је расположен да прибави сагласност судије истог дана и дозволи копирање.
Све чешће носим чист копир папир, који дајем судијама, како би ми одмах отпринтали записник, а да бих предупредио изговор да немају папира и да не могу да нам копирају.
У неким писарницама једноставно кажу "фотографиши", што није лоше, иде брзо, не троши се тонер и папир, али су то ретке ситуације.
У неким тужилаштвима су предвиђена фотокопирања у одређено време, треба пронаћи заменика тужиоца, прибавити сагласност, па копирати, а знамо колико су тужиоци затрпани послом и врло су "сретни" када им се појавимо са нашим потребама и проблемима.
О овом свакодневном техничком проблему нико не размишља, нити покушава да обезбеди процедуру једнаку за све у свим судовима, а ова техничка ствар омета пре свега судије и тужиоце у њиховом раду, успорава адвокате и ствара непотребну тензију.